Постови
Не
требају здрави љекара него болесни.
Него
идите и научите се шта значи:
Милост
хоћу,
а не
жртвоприношење.
Јер
нисам дошао да зовем праведнике
но
грешнке на покајање.
(Мт 9, 12 –
13)
Животна
повест ап. Матеја је отпочела за једним
столом прекривеним гомилом новца, а
завршива се за једним другим столом –
столом часне Трпезе – за којим је св.
апостол убијен док је приносио
евхаристијску жртву Богу. Својом
мученичком смрћу некадашњи порезник
дао је највећи доказ Љубави према Богу
и силно посведочио истинитост онога
што је записао у Јеванђељу које носи
његово име.
Цариник
Левије постао је св. ап. Матеј – апостол
и јеванђелист – зато што је разумео
важност оне три речи које му је Спаситељ
упутио: „Хајде за Мном!“
Левијев
одлазак за Спаситељем подигао је велику
прашину на обалама Тиверијадског језера.
Ствар ће нам бити сасвим јасна ако тај
догађај пренесемо у данашње време у
неки мали провинцијски град. Замислите
да сте дошли у пореску управу да платите
порез. Пред вратима од канцеларије стоји
пуно странака. Чекате и ви и чудите се
што вас тако дуго чиновник не позива.
Најзад, отварају се врата и саопштавају
цам да је порезник напустио државну
службу у сред смене и отишао у манастир
да служи Богу. Можемо да наслутимо како
би тако шта изазвало узбуђење међу
светом, особито у малом граду. Нешто
слично се догодило и на царини у Капернауму
у Спаситељево време. „Исус виде човека
по имену Левије где седи на царини и
рече му: ,Хајде за мном´. И овај остави
све, диже се и отиде за Исусом“. Левије
је, очигледно, оставио пун сто порезничког
новца, за којим је седео и прикупљао
порез, и једноставно отишао.
Капретнаум
је био погранични град, и место живог
транзита и имао је важну царинарницу.
Ту је Матеј заузимао неки нижи положај
– према јелинским текстовима он је
убирао порезе и таксе. У то време посао
порезника био је на веома злом гласу.
Порезници или цариници су били државни
службеници и радили су за рачун римских
окупационих власти. Осим тога, пратио
их је лош глас да многи од њих
злоупотребљавају свој положај и
неправедно се богате на рачун народа.
и, управо једног таквог, на известан
начин жигосаног човека, Господ је позвао
да пође с Њим и буде Његов ученик. Добро
би било да се сећамо овог Спаситељевог
поступка, особито онда кад смо склони
да омаловажавамо људе који не припадају
нашем друштву и да их олако осуђујемо,
као да се међу њима не може наћи неко
добар и честит! Матеј је био један од
таквих, и Господ је уочио вредност његове
душе.
Цариник
Левије је вероватно већ чуо за Исуса.
Друкчије се, иначе, не би могла објаснити
брзина његове одлуке. У току Свог боравка
у Капернауму Спаситељ је чинио чуда и
често проповедао, па Га је сигурно Матеј
већ негде раније и чуо. Можда су га чак
и одушевиле Исусове речи али, вероватно,
није имао смелости да он – презрени
цариник – први приђе великом Пророку
из Назарета. Као и увек, и у овом случају
Господ је први пришао. Без много приче
и непотребних речи, упутио је Левију
само три директне речи: „Хајде за Мном!“
У светом
Јеванђељу се нарочито истиче да се Матеј
одмах дигао и пошао. То у ствари и јесте
једини начин да се одговори на Божији
позив. Колико пута се догодило сваком
од нас да кад на Божији глас у својој
души одговори: „За час ћу“, обично
пропусти тај час... Или, кад кажемо: „Мало
касније“ – мало касније почнемо да
оклевамо и узмичемо док најзад не буде
прекасно.
Постоји
још једна ствар која нас задивљује док
читамо ово зачеље из Светог Јеванђеља.
Наиме, Матеј није знао куда га то Спаситељ
води. Његов посао цариника гарантовао
му је сутрашњицу, а он је кренуо у потпуну
неизвесност. Следећи Христа, Матеј се
упутио у велику авантуру, у ону врсту
„лудости“ о којој говори св. апсотол
Павле. Кренуо је да претвара овај свет
у Царство Божије.
Прва
четворица ученика Христових, који су
били рибари, оставили су своје мреже,
али их нису цепали. Шта више, они ће их
поново узети у руке и наставити да се
баве својим занатом у времену између
Васкрсења и Педесетнице. Царинику Левију
није остала оваква могућност. У случају
да Исусов подухват пропадне, он се више
не би могао вратити на своје старо радно
место у царинарници у Капернауму. С
његовом прошлошћу заувек је свршено.
Жртвовао је чак и своје име. Звао се
Левије, што дознајемо од друге двојце
јеванђелиста, Марка и Луке. Он сам,
међутим,себе увек назива новим именом
Матеј, које му је највероватније наденуо
лично Господ, као што је то већ учинио
у случају Симона Петра. Но Матеј не
прећуткује своје раније понижавајуће
занимање, нити милост Спаситеља који
је дошао до његовог царинског стола да
га позове. Матеј, једини од свих апостола,
уз своје име додаје и ону некад презрену
титулу „цариник“.
Из Св.
Јеванђеља још дознајемо да Матеј није
жалостан што напушта свој дотадашњи
начин живота. Напротив, његово срце је
препуно радости и он приређује велику
госзбу у част свог новог Учитеља. Није
то била нека мала, интимна вечера, него
прав гозба. Тај дан био је за њега празник.
Пуступио је као да је добио неко велико
унапређење у служби. И стварно, Матеј
прославља највће напредовање у свом
животу. Позвао је све колеге са царине
и још много других. Матеј не крије да је
међу тим осталим званицама било и
грешника а св. Марко чак инсистира на
томе да се бише окупило „много грешника“.
Међутим, Спаситељ не оклева да седне у
зачеље те трпезе и да посади за њу и
Своје ученике. И овом приликом Господ
је показао оне тајанствене обзире и
самилост према људским слабостима.
Ова
вечера скандализовала је угледне
личности у граду. Фарисеје и књижевнике
је прво изненадоло што је Исус уопште
и позвао Левија али, кад су видели како
сав тај „сумњиви свет“ хита у Левијев
дом, нису се могли уздржати да не примете
апостолима: „Зашто ваш Учитељ обедује
с грешницима?“ Зар је тај олош друштво
за човека који за себе каже да је Месија?
Зар са тим друштвеним отпацима он
намерава да спасава свет?! Красно нам
је то Царство Божије које нам припрема
са таквим људима....
Предрасуде
су нешто страшно упорно. Скоро 20 година
после Васкрсења Христовог хришћани из
јудејства одбијали су да обедују заједно
са „браћом“ обраћеном из многобоштва
(Гал 11, 12)...
Господ
је брзо утишао негодовање књижевника
и фарисеја. „Здравима не треба лекар,
већ болеснима“, каже им Он и још их
подсећа на оно што им је Бог поручио
преко пророка Осије. „Исите и научите
се шта значи: Милост хоћу, а не
жртвоприношење“.
Богу је
молија милост од спољашње побожности,
лишене саосећања и смерности. Гордима,
који високо цене своје врлине и размећу
се на све стране својом побожношћу,
Спаситељ вели: „Не дођох да судим свету,
него да спасем свет. Нисам дошао да зовем
праведнике, него грешнике на покајање“.
Људи који сматрају да су у свему
беспрекорни, ти назови праведници, неће
Њега никад разумети. Он је дошао да спасе
оне несрећнике који су свесни своје
грешности и својих слабости. Са тим
покајаним грешницима Он ће подићи Цркву
Своју и са њима ће спасити свет.
Биће
нам лако да закључимо. Господ Христос
упућује свима оне три речи које су навеле
св. ап. Матеја да се храбро одлучи и пође
за Њим. Сви смо позвани да будемо
удеоничари у слави Божијој. Сви смо
позавани да будемо милостиви јер ћемо
милошћу бити уведени у Царство Божије.
„Будите савршени“ је заповест која
обаветзује све. Савршенство није ничија
привилегија. Тврдити супротно значило
би оспоравати освећујућу моћ Јеванђеља
за већину људи. Сви хришћани, без обзира
на облик живота који воде, позвани су
да иду за Господом и да наставе његово
дело. Закон је исти за све: за монаха, за
свештеника, за девојку, за младића, за
старца или за зрелог човека...
Кад је
св. ап. Матеј пошао за Христом био је
толико срећан да је зажелео да ту своју
радост подели свима, па је позвао
познанике и пријатеље на вечеру. Није
се погордио и није им рекао: „Учините
и ви што и ја“. Не, он им је само –
приређујући гозбу – показао ту своју
радост на један помало наиван начин.
Нема силније проповеди од хришћанске
радости. Радост сама од себе привлачи
људе и покреће код њих жељу да је и они
осете. И Свето писмо и вековно искуство
Цркве сведоче да истинску радост осећају
они који живе по заповестима Божијим и
склањају се под Његово свето окривље.
Нека би дао Бог да та радост испуни и
наша срца, те да се и кроз нас недостојне
прослави велико и свето име Оца и Сина
и Светога Духа и засија светлост Христовог
Јеванђеља у све векове. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар