Постови
НЕДЕЉА
28. ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ
Јеванђеље
по Луки 14, 16 – 24; 22, 2
Душа
често заспала у гресима. А око нас и
изнад наас бруји благодат Господа
Христа: Хајдете, све је
готово. Царство Небеско
сишло наземљу, јер је Бог сишао на земљу.
Господ је постао чвоек, и гле, Царство
НЕбеско спустило се на земљу. А ви људи,
ви спавате мртвим сном греха! Хајдете
све је готово (Лк 14, 17).
То Спаситељ зове сваког човека корз
данашње Свето Јеванђеље, и мене и тебе,
брате и сестро. Шта је то готово, Господе,
шта си Ти то нама спремио, шта си Ти т
одонео нама када си као Бог сишао на
земљу и постао смерни чвоек? Вечну
Истину, Вечну Правду, ВЕчни Живот донео
сам вама, људи на земљу. Ето зашто сам
дошао. То и јесте Царство Небесо, то и
јесте Царство Божије. Победити грех,
победити ђавола, победити смрт, ето ради
тога сам ја дошао у овај свет.
А
људи, шта људи раде? Господ зове на велику
гозбу, на највећу гозбу, зове у Царство
Небеско. А Спаситељ са тугом вели у
данашњој Својој причи: Али
званице не хтеше доћи. Онај отиде у поље
своје, онај отиде трговини својој (Мт
22, 3 – 5). Људи зебринули се за земаљске
послове, људи заљубили се у земљу, у њиве
своје, у мал свој. Не дижу очи своје к`
Небу и не виде да је Бог дошао у овај
свет да им да Царство Небеско, да им да
Вечни Живот, да им да Вечну Правду, да
им да Вечну Истину. Један
оде у поље своје, други трговини својој
(Мт 22, 5), али то није све.
Људи, како се одазивају Господу који их
зове у Царство Небеско? Бог им шаље поред
Себе још многе слуге Своје. Шаље Светитеље
своје, шаље Апостоле, Мученике,
Бесребренике, Чудотворце, да позивају
људе у Царство Небеско. И веле они, сваки
од њих: Хајдете, све је
готово.
Човече,
што стојиш, што спаваш у блату тела свог?
Отвори очи душе своје, погледај. Бог је
дошао у свој свет ради тебе:_ хајде, хајде
у Царство Небеско, хајде у Живот Вечни,
хајде, поеди смрт која је у теби. Сваки
грех који је у теби то је смрт твоја,
победи то. Због тога је дошао Господ
идаје ти силе. Ако победиш грех ти
побеђујеш ђавола, јер грех и јесте сила
ђавоља, сила којом ђаво саблажњава
човека, и везује га, и окива. А шта урадише
људи са тим слугама Божјим? Они
их изружише, вели
Спаситељ, а неке побише
и убише (Мт 22, 6). Тако
раде људи са праведницима Божијим.
Гле,
данас ми славимо Српске Светитеље,
сведоке овог Светог ЈЕванђеља Христовог.
Дивни Светитељи наши, од Светога Саве
па до данашњега дана, сви се они одазвали
позиву Господа Христа. хајдете, Царство
Небеско је готово, дошло је, уђите у
њега. И дивни СВетитељи Српски уђоше у
њега да би и нас, све Србе, повели у то
чудесно, у то беспрекидно славље Господње.
Сви наши Светитељи сведоче да је заиста
Господ дошао у овај свет, дошао је да
човека васкрсне из свих његових грехова,
васкрсне из свих његових смрти, јер
сваки грех је мала смрт, сваки грех је
мали гроб. У свима њима душа наша мртвује,
а Господ је дошао да нас васкрсне из
мртвих. И Светитељи Српски васкрсавајући
себе из својих грехова, побеђујући своје
грехе и своје страсти, очистили су себе
и служили Господу, и стекли Живот Вечни
још на земљи, стекли Истину Вечну и
Правду Вечну и то дали Српском роду.
Отворили Царство Небеско за Српски род
и народ. Сетите се Светог Кнеза, великог
Цара Лазара, на Косову. Шта је урадио
он? Он се определио за Царство Небеско,
за Истину Вечну, за Правду Вечну, за
Живот Вечни. То су нам дали наши велики
и свети цареви и краљеви. Одазвали се
Господу Христу.
А ми,
Срби данашњи, шта ми данас радимо? Ми
поступамо као оне рђаве слуге Божије.
Ми прогонимо из душа својих и са земље
своје Светитеље своје. Ко се данас држи
Светога Саве, ко се данас држи Светитеља
Српских, ко иде за њима, ко служи њима
од Срба, несретних Срба?!
Гле,
и ово је њихова задужбина, Светог краља
Драгутина, и све Српске велике обитељи,
велики манастири, сви су нам од тих
великих Светитеља Божијих остали. Ради
чега? Да ми у њима, вођени Српским
Светитељима, и сами стекнемо Царство
Небеско, јер Црква Божија на земљи јесте
Царство Небеско. А ми, шта радимо? Онај
оде у поље своје, онај трговини својој.
Зашто су српски храмови
празни, зашто су свете задужбине Светих
царева и краљева празне, и недељом празне
и празником празне? Шта је то са Србима,
шта се дешава? Они, они одбацују Господа
Христа. они одлазе у
поља своја, у трговине своје, у
зараде. Нико не мисли на душу, моло их
је који мисле на душу. А сутра, када смрт
закуца на капију срца твог имог, шта ће
бити с`нама, куда ћемо? Одбацили смо на
земљи ЦАрство Небеско, онда нас неће
примити на Небу. Наш пут, страшан и широк
пут – пут у пакао! Све је готово, Господ
непрестано гласи кроз Светитеље Српске
и позива сваког Србина и сав Српски род
у Царство Небеско. А колико се њих одрекло
Господа Исуса Христа, колико њих, данас,
и јуче, и сутра?
Нека се
Благи господ преко Светитеља Српских,
смилује на нас несрећне савремене Србе,
нек нас подигне из наших гробова, да се
сетимо Бога, да се сетимо душе своје, да
се стимо да смо бесмртни и вечни, да нам
ваља изаћи из овога света са душом и ићи
у онај свет, пред Лице Господње, исповедити
све, сав живот свој. Тешко нама! Тешко
нама ако смо се на земљи одрицали Господа
Христа, ако Му нисмо служили, а нисмо Му
служили ако нисмо бринули о својој души,
о души своје деце, својих ближњих, својих
пријатеља.
Шта
нам остаје? Чули сте како је Господ
поступио са слугама, са људима који су
дошли на гозбу а нису
били обучени, како вели,
у свадбено рухо, у
свечано рухо нису били обучени (Мт 22, 11
– 13). Шта то значи? То значи, сваки од нас
када се крсти добија целог Господа
Христа, добија свечано вечно рухо,
Божанско рухо добија на себе. Обукао се
у сјај и величанство Божије (Пс 103, 3; Гал
3, 27). Али после, у животу, он је одбацио
ту велику благодат Божију, тај велики
дар Божији. Одао се гресима и страстима
и подерао ту свечану одећу, поцепао,
престала је да буде свадбена одећа,
прстала да буде одећа Небеског Царства.
И он, сав у ритама грехова и страсти –
а Цар долази! Цар Царства Небеског, и
гледа, јеси ли достојно обучен, јеси ли
држао Његову Вечну Истину и Правду у
свету и на земљи? Гле, на теби је подерана
одећа Светога Крштења, ти ниси служио
Господу, само си именом био хришћанин.
Узмите овога слугу, који
срамоти је и прља је, и
баците га у таму најкрајњу. Онде ће бити
плач и шкргут зуба (Мт
22, 13). И гле, слуга није протествовао,
није ништа рекао на ту реч Цареву, јер
је био беспомоћан, јер је осећао да је
Цар био у праву.
Тако
и ми, браћо, ако на овој земљи одбацујемо
Истину Божију, Истину Христову, Његове
запвоести, ако одбацујемо молитву, пост,
ако се не држимо љубави према ближњима,
ако нисмо милостиви не сећамо сиротиње
– тешко нама! Подерали смо одећу Крштења
Светога. И гле, кад изађе душа из тела и
крене у небески свет да изађе пред Лице
Божије, очекују је страшне речи: узмите
овог лењог слугу и баците у таму најкрајњу,
тамо ће бити плач и шкргут зуба. Јер
се на земљи ниеј сетио Правде Моје и
Вечности Моје, није се сетио Истине
Моје. Она му ни овде није потребна. Водите
га у царство коме је он служио, царство
сласти греховних и страсти.
Нека
би Благи Господ, преко Српских Светитеља,
покајао Српски народ да нађе свој пут
у ЦАрство Небеско, а наћи ће ако буде са
својим СВетитељима, ако слуша његове
наредбе, његове заповести, јер за све
њихј, браћо моја, важи једна велика и
света истина – Свето Јеванђеље Христово.
Они су живели по јендоме правилу: Све
за Христа, Христа ни зашта! И ми, ако
хоћемо да будемо достојни Срби, достојни
потомци тако славних и вечитих Срба,
онда, да одбацимо од себе сваки грех, да
пригрлимо Јеванђеље Господа Христа и
спасавамо себе од свакога греха, вођени
и руковођени дивним Светитељима Српским,
на челу са Светим Савом, Амин!
Нема коментара:
Постави коментар