Патријарх српски Архиепископ Пећки и Митрополит београдско - карловачки Г. Г. Павле 12. новембра 1992. године у Швајцарској. БЕСЕДА ИЗГОВОРЕНА НА ОТВАРАЊУ ЕКУМЕНСКОГ ДИЈАЛОГА О ПОМИРЕЊУ

Ваша Узоритости,

Ваша Еминенцијо, Ваша Преузвишености!

Састасмо се у овој земљи мира, у којој живе грађани неколико народности и неколико вера, у земљи слободе, која вековима није била у непријатељству са другим државама, нити је у њој долазило до грађанских ратова. Дођосмо овамо ми, представници трију вера и чланови трију народности, из крајева у којима бесни рат, који је до сада однео хиљаде људских живота, и непрестано их односи; уништио толико са муком стеченог имања, унесрећио толико људу, жена и деце, учинивши од њих прогнанике са својих вековних огњишта.

Састасмо се овде (јер се на жалост и срамоту нашу не могосмо састати у миру ни у једном нашем крају и месту) да се најпре обратимо Богу, Оцу нашем Небеском, да нам пружи своју помоћ како би од несретне браће, која не знају шта раде, постали браћа која знају шта раде. Као такви да из ове земље мира упутимо позив свима члановима наших вера, свима члановима наших народа, и онима који њима управљају, да се угледамо на народ ове земље да престане безумно крвопролиће, да престане мржња и фанатизам и да се у миру, праведно размотре и реше питања и спорови који сус е испречили између до јучерашњих суграђана и комшија, који су то били кроз векове.

Свакако да је и у овој земљи долазило до међунационалних и међуверских несугласица, али су их они знали да решавају на људски достојан начин. Зашто и ми тако не поступамо, ако смо заиста људи од вере у јендог заједничког Бога, нашег Створитеља и Доброчинитеља, али и Судију праведнога, под чијим свевидећим оком сви стојимо, чија правда мери једнаком за све мером и Који ће нам и у оном непролазном свету платити по заслузи, или вечним добром за добро, или вечним мукама за зло које смо чинили, а што представља једно од главних учења свих трију наших вера.

На правду и човечност прама свима људима упућује нас заједнички Бог, поручујући преко Светог писма да Он не гледа ко је ко, него је у сваком народу Њему мио онај који се Њега боји и твори правду (Дап 10, 34 - 35). А у светој књизи муслимана, Курану, верни се опомињу: „Нека вас не наведе мржња према (неким) људима да не будете праведни. Заиста Бог зна шта ви радите“ (Сура, 5, 9), које било вере, јер гинемо и пропадамо сви редом.

Може бити само интерес сатане, шејтана, који је по Еванђељу „човекоубица од почетка“ (Јн 8, 44) и који се радује нашој пропасти. А и у Курану се казује да је ђаво бунтовник против Бога, отворен непријатељ људи, који слушајући њега, постају „непријатељи једни другима“ (Сура, 4, 117; 21, 23).

Да смо искрено слушали Бога и Његове заповести, не би ни дошло до ових страхота у које уђосмо. Сада је узалудно да бацамо кривицу једни на друе. Злочинаца и злочина има на све стране и само Божија правда и Његова вога моћи ће да измери колико на којој страни више, а на којој мање. Тражити за себе и свој народ право да се од злочина и злочинца брани на исти начин, нечовештвом и злочином, недостојно је и нас као људи и које су кроз векове учили Свети да не чинимо зло у име добра. Недостојно је то и наших вера. дужност је и нас и наших вера да осудимо злочине са било које стране, и оградимо се од злочинаца и нељуди ма коме народу припадали и ма којој вери говорили да припадају.

Изићи из ових несрећа моћи ћемо само ако се отргнемо од власти ђавола, зла и мржње и искрено приђемо Богу и правди Његовој. Ако се пред Њим искрено покајемо, исправимо свој став и поступање према принципу: „Колико до вас стоји, мир имајте са свима људима“ (Рим 12, 18).

Тада ће Бог правде бити с нама, послати мир свој међу нас овако закрвљене и понижене пред Богом, и пред светом и пред нама самима.

Дочекали смо да нас људи из света позивају на мир, демократију, човечност, нас који се хвалимо хиљадугодишњом културом, који истичемо писменост наших владара и велможа у вековима у којим асу владари других народа били неписмени и поједина европска племена била ван писмености, живела у праисторији. И биће срећа ако том опором поуком дођемо себи.

Све људе добре воље, и у овом граду и у овој земљи и у целом свету, да замолимо да упуте молитву Богу за нас недостојне и да нам најбољом вољом помогну да се са пута зла вратимо на пут човечности, мира и узајамног разумевања, да се отргнемо од зла и приђемо Богу, себи и добру свих нас. Нека Господ благослови да овај наш састанак доведе до остваривања тога циља.