ЕШПИСКОП ПОЖАРЕВАЧКО – БРАНИЧЕВСКИ Г. ИГНАТИЈЕ

Беседа изговорена на Светој Архијерејској Литургији служеној у Великом Поповићу 12. септембра 2010. године

БЕСЕДА О КРШТЕЊУ

            Оче Небојша, драга браћо и сестре,

            Данас смо, призивајући Духа Светога, малу Кристину увели у живот вечни, а оца Небојшу даром Духа Светога произвели за првојерарха, првопрезвитера у Цркви Божијој богоспасаване Епархије браничевске, који ће служити у овој цркви или некој другој, ако буде било потребе.

            Дух Свети, драга браћо и сестре, делује тако што нас сједињује са Богом. Крштење се назива другим рођењем зато што је то рођење за живот, за разлику од природног рођења које је рођење за смрт. Зато Господ каже да нико неће наследити Царство Божије који је рођен од мужа и жене, а није рођен водом и Духом. Рођење водом и Духом, драга браћо и сестре, уводи једно биће у заједницу љубави са Богом, другим људима и творевином. За разлику од природног рођења, где се делимо, најпре од своје мајке, па касније имамо један затворени круг јер узрастамо у једној породици која је друга у односу на друге породице, крштење је супротно том чину. Оно је сједињење дакле, али кад се рађамо, ми се рађамо као нова бића, тако што се сједињујемо с другим. Други нас крштава и уводи у заједницу са Црквом и литургијском заједницом, са свима онима који су крштени. И зато, будући да је смрт раздељење и распадање, крштење је супротно томе, оно је сједињење са Богом и другима, оно је рођење за живот. То је суштина крштења, постојање на другачији начин, не сами за себе, јер човек је после пада почео да живи сам за себе, да се дели од другог и да мрзи другог и види у другоме непријатеља. Ово показује да тај начин живота није својствен хришћанском начину живота. Хришћански начин живота је љубав према другоме, па чак и према непријатељу.

            Дух Свети данас поставља и нашег оца Небојшу за протопрезвитера, за његово приљежно служење више од 20 година. Он показује веру своју, приноси дарове, окупља народ, као што и каже у молитви: крштава и обнавља бањом поновног рођења. Дакле, због свега тога данас смо рукопроизвели оца Небојшу. Хришћански живот, који је љубав, нарочито треба да показује свештеник, иако постоји много мука и проблема. Али, као што Господ не гледа на анс као на грешне и на оне који греше, већ љубављу својом жели да нас спасе, тако и ми треба да се односимо према другом човеку, јер ми нисмо ту да судимо, већ да имамо љубави према другоме. Оче Небојша, ви се и даље трудите и показујте толеранцију и љубав, јер на тај начин се спасавамо. Да сте живи и здрави!