ЦАРСКИ ЧАСОВИ УОЧИ БОГОЈАВЉАЊА, 3. ЧАС

Велики пророк старозаветне Цркве опет нам објављује и јавља велике ствари. Опет нам говори, а као да нам говори сам Господ. Опет, Исаија пророк, проповеда велике истине Божије. А ми опет и опет, и изнова, осећамо као да нам сам Бог говори, а заправо и говори нам Бог и објављује нам своју вољу управо кроз речи пророка, кроз речи Старог завета, а најпосле и најсавршеније Бог нам говори кроз Сина свога Јединороднога Господа Исуса Христа.

Говори нам пророк Исаија и из његових уста суво злато истаче и објављује нам какви треба да будемо. Објављује нам да се очистимо. Да одбацимо лукавства, тј. дволичне мисли и дела. Да будемо искрени, да не мисломо зло а да чинимо лажно добро не бисмо ли дошли и остварили своје зле планове које смо сковали. Јер ма колико ми чинили лажна добра која треба да прикрију наша зла, све то срцезналац Бог види. А зла дела су и она када ми једно осећамо а друго говоримо. Или када из сопственог егоизма волимо неке људе, који нам тренутно пружају неку корист, а да их заправо никад не упознамо као праве личности. То је типичан пример са нашим колегама на послу. Данас многи кажу: „то ми је пословни пријатељ“. А ја питам, шта то значи? Пријатељ само за посао? Шта је то? Дакле, за нас је други човек само машина која треба добро да ради? Ако нам је неко пријатељ онда треба да нам је пријатељ и на послу и ван посла. Да га знамо и волимо као човека. А не да га волимо због материјалне користи, јер нам помаже у послу или смо сарадници у послу. Однос према другом човеку је почетак односа према Богу. Не може нико прићи Богу ко пре кроз љубав није пришао човеку. Како можемо волети невидљивог Бога, а не волимо видљивог човека. Хоћемо ли Богу рећи да нам је и Он пословни пријатељ? Или ћемо волети Бога само док имамо користи од њега, као што обично тако волимо пословне пријатеље?

Премудри Исаија нас даље учи великим стварима. Па тако нас саветује да се научимо да чинимо добро. Видите не каже просто чините добро. Већ нам каже да се научимо да чинимо добро. Дакле упућује нас да иако смо несавршени и грешни, да иако имамо много мана, не одустајемо, да се стално трудимо и усавршавамо. Да стално учимо, али не просто онако рационалистички, узмемо књигу па напамет учимо. Већ да се учимо кроз вежбу, да оно што прочитамо у Писму, оно што научимо у молитви, од Отаца, речју све оно што научимо из Предања Цркве да се то применимо у свом животу. Да се научмо догматима Цркве, али да они небуду мртва слова на папиру, или да не буду готова инстант решења, некакви крути калупи у које ћемо све стрпати. Већ да догмати вере буду у нашим животима заиста животворни. Да живимо по њима и да их кроз живљење разумевамо. А то пак значи да тражимо суд прави. Односно, да тежимо на правилан начин да разумемо догмате и каноне Цркве. А не да нам они буду калуп и стега. Јер само тако ћемо моћи да спознамо Истину која избавља оне који су онеправедновани. Само тако ћемо постати сарадници те Истине и она ће преко нас доносити правду онима који су обезправљени, унесрећени, речју ми ћемо бити сарадници Божији у доношењу правде свима потребити. Без обзира колико смо мали и немоћни. Јер довољно ће бити и премного ако спасимо само једног од они малих Божијих, спасимо само једног унесрећеног, једног онеправеднованог. И учинићемо много и премного пред Богом и анђелима. Спасимо ако је у нашој моћи једно дете из сиротишта и изведимо га на прави пут, ми ћемо спасити цео свет. Спасимо једну блудницу, или оденимо и нахранимо макар једног просјака и ми смо спасили један читав свет. видите колико нам је на дохват руке спасење. Треба само да пружимо руке. Зато и каже Исаија судите сирочету. А шта то значи, питаће многи. Судити у Старом завету је значило донети правду оном ко је унесрећен, ко је оштећен. Дакле, донесите правду сирочету, оправдајте удовицу, тј. спасите од беде удовице, па и блуднице и то ће бити довољно Господу, ма какаве грехове да учинимо да нас спасе од смрти. Зато и каже Исаија да када то учинимо дођемо и да се расправимо са Господом, те ако буду греси наши као пурпур, као снег ће их Господ убелити. Али главно је да желимо спасење и да слушамо Господа.

Имајмо увек на уму да Господ жели да се сви ми спасемо, али исто тако жели да се и други кроз нас спасу. Управо да би се на тај начин увек прослављало име Његово. Јер, како каже Псалам: диван је Господ у светима својим. Зато запамтимо, Господ нас позива да и ми будемо његови свети, да се посветимо у Господу. А све то долази кроз веру у Њега и чињење сваке врсте добрих дела у Његово име. Чинимо све на славу Божију у све векове векова. Амин.