НЕДЕЉА 30. ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ – МАТЕРИЦЕ

ЈЕДНА СТРАНА ПОСЛОВИЦА каже да жена и у добру и у злу иде испред човека за неколико корака. Жеља ми је овога пута да укратко опишем оне наше православне жене, које у добру предњаче човеку.

Која је жена добра? Какве особине она треба да има, па да заслужи признање и похвалу? Премудри Соломон у својим Причама (31, 10 – 31) овако описује добру жену: Ко ће наћи врсну жену?јер вриједи више него бисер. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати. Чини му добро, а не зло свега вијека својега. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сада виноград. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак. Рукама својима маша се преслице, и прстима својима држи вретено. Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме. Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљина. Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одијело јој је. Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу. Одјело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде. Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је; многе су жене биле вррне, али ти их надвишујеш све. Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу. Подајте јој од плода еуку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њена.

Када би премудри Соломон описивао данас добру жену, добру супругу, мајку и домаћицу, њен опис био би друкчији. У њему не би било толико ведрине и оптимизма. Он би данас вероватно ово рекао: ... Видите ли ону жену замишљену и забринуту? Бриге су јој набрале чело и избраздале лице пре времена. То су трагови њезиних напора да одржи кућу. Тежак терет је на њеним слабим плећима. У њу сви гледају, од ње се све тражи. Жртвује се из љубави према своме дому и жели да види веселу сву своју чељад око стола. Бриге је свакодневно растржу и она је уморна. Кад увече покуша да се одмори, сан бежи од ње и она дуго не може да склопи своје уморне очи. Брине се за сутра, брине се за будућност. И тако стално.

Да ли се цени и поштује њезина жртва? Да ли јој сва чељад признају њезине напоре и бриге? Не увек. И то је највише боли. Али, њезина љубав према породици и кући већа је и јача од свих напора и непријатности. Она је стрпљива, истрајна и неуморна, чини све да би одржала кућу, да би видела сву своју чељад сакупљену око стола.

Она је васпитана у вери и зна вредност верског васпитања. Оан бди над душом своје деце, учи их да се прекрсте, учи их молитвама. И поред свих брига и напора стиже да их одведе празником у Цркву. Ми је гледамо како подиже своје дете пред светињама и деје му свећу у руку да је оно запали, да Бог прими ову малу жртву чисте руке чедног детета и да прими и услиши мајчинму молитву. Ми то гледамо и њу и њезину децу благосиљамо.

Пред благе дане, Васкрс и славу, оан обично у име целе куће дочекује свештеника да се кућа освети и узнесе молитва за укућане. Она је тада заступница и молитвеница пред Богом за све своје. Ми је гледамо како се свом душом моли и често приметимо да јој је лице орошено сузама.

Она зна да кућа не стоји на земљи него на жени, на њој. под врло тешким условима она даје и последњу своју снагу да одржи кућу, да сачува своју породицу, да сачува своју хришћанску породицу. Тежак је њезин крст, али га она носи истрајно и стрпљиво. Јача је од људи и пред њима иде неколико корака унапред у добру.

Некада је и она волела да се кити бисером и гривнама, прстењем и другим украсима. Сад јој није до тога. Уместо свакога другога украса њезине груди обично краси свето знамење њезине велике вере, видљиви символ њезине жртве – свети крст. Сијају златни крстови на грудима многих наших жена хришћански, и кад год их сретнем, мени дођу на памет Хрситове речи, упућене жени Хананејки: Жено, велика је твоја вера.

Мужеви, синови и кћери! Јесте ли свесни ко одржава вашу кућу и вашу породицу, све вас? Цените ли ви ту жртву!?!?!?!?