НЕДЕЉА 30. ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ – МАТЕРИЦЕ, 2 БЕДЕДА

У чистој и искреној молитви Бог силази у дубину душе

као подневно сунце у дубину бистрог језера.

Ових неколико речи упућујем теби, мајко српска, с поруком: Негуј душу свога детета! Од првих дана твоје родитељске радости знаш из искуства како твоје миловање, твоје тепање и твоја песма успаванка мило делује на душу детета. Далеко пре него што је изговорилио прву реч, пре него ли си са његових нежних усана прву пут чула твоје родитељско име, дете те осећа и познаје.

Негуј душу детета својега, мајко, јер ни сама не знаш колико је судбоносни твој удео у његовом животу. Уноси у дети8њу душу онај вечни и божански ред и скилад којим дише цела природа која те окружује.

Још од колевке уноси љубав, мир и радост у душу детета.

Уноси што више доброте у детињу душу и приметићеш да ће очи детета бити чисте као вечерње небо, а његов израз ведар и блистав као јутарње руменило. Не дозволи да ма ко сручи отров у сушу детињу. Чувај га од злих и рђавих људи. Не дозволи им ни да сенку своју наднесу над лик твог детета. Запамти, дупа детета није равнодушна према добру и према злу. Оно се радује добру, а зло га чини зловољним и нерасположеним. Пријатне речи и лепа песма стварају радост на његовом лицу, грубост и рђаво расположење чине га утученим и немирним.

Кад поодрасте дете твоје, мајко, кад отпочне да те запиткује, када са раширеним зеницама почне да те пита о питањима судбоносним и важним, не пропусти а да му са светом збиљом не говориш о њима. Нека твоје дете још од првих дана свести стекне утисак да је живот једна велика и света стварност, дубока и тајанствена и да му са светом збиљом треба прилазити. Ти ћеш му говорити о Богу који све види и све зна, који је овде и свуда, иза златних звезда и у нама, који свемоћним духом својим све сњтвара и све одржава. Речи ћеш му још да је Бог љубав. Када ово будеш говорила детету, да би му било јасније, додај: Бог је створио човека да би са њиме поделио живот. Свако ко воли, дели живот са оним кога воли. Дељење живота и јесте најдубља тајна љубави. Од твог рођења ја живот свој делим са тобом, жртвујем се за тебе и сваку жртву за тебе доживљавам као добијање а не као давање. Родитељска љубав упућује ме на тебе, као што је Божанска љубав скренула небо према земљи, Бога према човеку.

Кад стаса дете твоје сетиће се твојих речи из ранијег детињства, па ће те, жедно знања и истине, опет запитати: Је ли, мајко, како то да је Бог невидљив и у исто време присутан свуда и зашто се Бог не може видети? – Нека те не збуни ово мудро питање детета твог. Одговори му:

Када ме угледаш на тераси (= или дводишту), долазећи из школе кући, и ја и ти се радујемо: ја твом доласку и теби а ти своме дому и мени. Од првог сусрета наших очију, пре поздрава и прве речи, и тии ја смо нешто мислили, па опет нити ти виде моју мисао, ни ја твоју, мада смо и ја и ти за то време живели својим мислима. Учили су те у школи, како сунце привлачи земљу, земља месец и како из земље делује земљина тежа која привлачи земљи свако тело и сваку ствар. Ми стално живимо у мрежи сила природних и ни једну од њих не видимо. Не видимо силу која перо обешено о конац вуче магнету. Не видимо ни једну од тих сила, па ипак верујемо да оне постоје, осећамо њихове силе. Не видимо такође ни безбројна жива бића која нас у ројевима окравају и која кроз нас и у нама делују, као што не можемо видети своју душу и своју мисао, тај најтајанственији пород наше душе. Исто тако не можемо видети ни Бога, кој је бескрајан дух, који нема ни почетка ни краја, који је свуда и на сваком месту. Бог је бескрајан и зато се не да видети, јер све оно што се да видети да се и мерити, а што је бескрајно не да се ни видети ни мерити.

Питаће те још много штошта дете твоје, мајко. На свако питање одговарај му мудро и достојанствено, са пуно љубави и свете збиље, да истина којој дете тежи оплемени његов дух. Нека истина над истинама, истина о Богу, буде најсвечанија тема којом ћеш разонођавати и неговати душу свога детета. Све друге, ниже истине које ће дете научити у школи и од тебе даће му знање, а истина о Богу осветиће његову душу и зародиће у њој мудрост. Ова истина деловаће на његово биће као јутарња роса на спарено цвеће, као топли сунчев зрак на промрзле руке.

Причај му још о оном најсветијем Детету, које је прерушено у сиромаха рођено у Витлејемској пећини, послато од Оца Небеског да саопшти људима небеску поруку мира, љубави и добре воље. Одјасни детету своме, да Син божији својом Божанском науком освећује душе људске и да је његова наука нашим душама исто оно што су сунце и ваздух нашим телима. И тако ће вечна истина оплеменити и осветити душу твога детета. И у његовој души завладаће свети мир звезданог неба и нежна чистоћа пролећног цвећа. У души детета твога огледаће се савршенство пролећне росе огледа блештећи сјај јутарњег сунца.

Само још једну поруку хоћу да ти упутим, мајко. Учи своје дете молитви и страху Божијем. Молитвено расположење и осећање велике Тајне која над нама бди осветиће душу твога детета. Молитва је, мајко, оно најсветије расположење душе, у којем се душа, ослобођена свакодневних брига и мука, у највећој могућој мери, још на земљи сједињује са Оцем Небеским. У чистој и искреној молитви Бог силази у дубину душе као подневно сунце у дубину бистрог језера. Молитва ће осветити његову душу и сила божија која кроз молитву делује осветиће све способности његовог духа и извајаће складан и достојанствени мир и израз у његовим очима.

Негуј душу детета свога, мајко. Бог ти је поверио најсветију дужност под небом. И без мене и без тебе све ће остати на своме месту, али без добре мајке нам доброг човека, нема доброг хришћанина. Ти си та од које највише у овом свету зависи добро и зло, радост и бол. Ти си та од које највише зависи судбина света, уколико је она у рукама човека. зато вајај истинског Божијег човека у своме детету.