ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ Беседа на Св. Литургији 4 децембра/21 новембра 1995. године, на слави манастира Ваведење у Београду.

А кад путоваху и он уђе у јендо село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову. А Марта се заузелада га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много. А само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети... док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А Он рече: Ваистину, блажени су они који слушају реч божиу и држе је.

(Зач. 54, 58; Лк 10, 38 – 42; 11, 27 – 28)

У име Оца и Сина и Светога Духа! Сабрасмо се, браћо и сестре, у овоме светоме храму да прославимо храмовну славу – улазак у храм Пресвете Бладарке наше Богородице. Њу су родитељи довели у храм да се поучи науци Божијој. И то и за нас треба да буде стална опомена и угледање да у храму Божијем учимо се речима Божијим и да нам то буде храна за душу, као што каже Господ Исус да човек не живи само о хлебу, него о свакој речи која излази из уста Божијих. А у храму Божијем проповеда се, ето то, речи Божије, наука Божија, пут којим треба ићи да бисмо стигли у Царство Небеско, у непролазни живот, онде где су сви Свети. А у Царство Небеско може се ући само идењем путем Божијим, тј. светом вером православном и светим животом по тој вери. Прва од основних врлина хришћанских, која нам омогућава да задобијемо и друге то је света врлина смирености. И у песми коју је изрекла Света Богородица после Благовести, после зачећа Сина Божијег, када се срела са својом рођаком Јелисаветом, Она је изговорила: „Велича душа моја Господа“ и у њој каже да погледа Господ на смиреност слушкиње своје „ и од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји“. Смиреност Свете Богородице, поред других врлина, особито је учинила од Ње да буде и постане мајка Сина Божијега. Свети Јован Златоусти опомиње тадашње хришћане и хришћанске говорећи: „Ти се“, вели, „трудиш да својој кћери спремиш богато одело, украсе од злата и сребра, а погледај Ону која је једина од нараштаја људских изабрана да буде мајка Сина Божијега“. „Сва лепота кћери цареве је унутра“, вели пророк Давид (Пс 45, 13), и у њој је заиста лепота блистала у спољашњој смирености и скромности.

Да то имамо у виду стално. Гордост је онај грех који је анђела претворио у ђавола, а смиреност је, ето видите, она врлина која од кћери људске чини да буде Мајка Сина божијег. На то је увек неопходно да опомињем и себе и вас, браћо и сестре, да ту прву врлину хришћанску стекнемо борећи се против гордости у себи и око себе. Није врлина смирености мртвило. То је јенда врлина, која се тешко задобија, јер је гордост у нама узела маха још из утробе материне од прародитеља па редом. Не желети, као што горд човек чини и жели, да пред људима изгледамо нешто велико и важно. Него да се трудимо да ту енергију коју други људи овога света троше на то да преваре људе својим изгледом да су добри, да су честити, да су не знам како учени и паметни, да ту енергију утрошимо да стварно будемо такви, да стварно будемо добри, свети, честити, не по мери људској, него по мери Божијој. И онда ћемо извршити смисао и циљ нашег постојања, нашег битисања на овој земљи. И онда ћемо што кажем и понављам, учинити највише за помоћ нашем народу у свим несрећама које га снађоше, па чак и непријатељима нашим и свима људима у свету добре воље. Јер од доброг човека корист имају сви, а највише, дабоме, он сам, јер остварује циљ свога живота и стиче себи вечно место на овоме свету.

Перичестимо се и данас браћо и сестре, почетком овога поста пред Рождество Господа Исуса, пред Његов долазак на овај свет. желим вам, и вама и себи, да нам Свето Причешће заиста буде на опроштење грехова и на узрастање у добру, на помоћ и за живот вечни.

Молим вас, поготово све вас браћо и сестре, да прилазећи Светом Причешћу трудимо се пре тога да се спремимо свима врлинаљма, поготову смиреношћу. У Старом Завету један муж благочестив говори о својој супрузи благочестивој, па поред других врлина и особина каже: „У теби“, вели, „нема лажне врлине“. Молим вас све, и вас хришћанке да то имамо у виду, да ваша лепота буде унутра. „Сва је лепота кћери цареве унутра.“ И макар тога дана када прилазите Светом Причешћу да се уздржите од улепшавања поготово од кармина, јер треба примити Свето Причешће и морате мислити о тој ствари! Макар тога дана да се трудите да се оставите лажне лепоте. Стварати у себи стварну лепоту, мушко или женско. То је то што ево понављам стално – потребна је унутрашња лепота, душевна, врлине срца и душе правог хришћанина. Честитајући матери игуманији и сестрама ове свете обитељи храмовну славу, молим се Господу да им дарује свако истинско добро и да из овога поста изађу боље, духовно боље и здравије, него што су у њега ушле. А то желим, браћо и сестре свима вама и себи и свима људима добре воље, свима православним хришћанима. Нека Света Богородица као узор живота нашег буде нам помоћница и молитељица пред Сином Његовим, Господом нашим и Богом и Спаситељем и за наш многострадални народ. Бог вас благословио и свако добро дао!

Прочитај више